ЗГРАДА СТАРОГ КАЗАЛИШТА НА МАРКОВУ ТРГУ У ЗАГРЕБУ
Христофор Станковић загребачки велетрговац изградио је прво професионално казалиште на Горњем граду у Загребу, након што је 1832. године добио главну награду на бечкој лутрији у износу од 30 хиљада форинти. Градски магистрат промптно му је тада даровао земљиште на данашњем броју 5 у Ћирилометодској, па је у љето исте године започела градња казалишне зграде са 750 мјеста по пројекту оца и сина Цхристофора и Антона Црагнолинија из Љубљане. Зграда је свечано отворена само осамнаест мјесеци након полагања камена темељца. Представом „Никлас, Граф вон Зринy“ Тхеодора Кöрнера, у част имендана цара Фрање Јосипа, 4. октобра 1834. „Варошко казалиште“ почело је са радом.
Иначе, Христофор Станковић (Земун, 1793 – Загреб, 30. 5. 1867) уз Анастаса Поповића најпознатији загребачки предузетник православне вјере, у Загреб се досељава 1819. године. По доласку одмах отвара трговину и жени се са својом првом супругом Еуфемијом Рајковић. Након њене смрти 1830. године склапа други брак са Анастасијом Јанковић, кћери Јоана Теодора Јанковића. Он је пак вјероватно потомак једнога од Јанковића, првих православаца који су се трајно населили у Загребу. Са првом супругом Христофор је имао троје, а са другом десетеро дjеце. Осмеро њих је доживјело одраслу доб, син Милан и његових седам сестара.
Свакако, најпознатија епизода живота Христофора Станковића, како смо то уводно истакли, је добитак огромнога износа од 30.000 форинти на бечкој лутрији, који је, заправо био посљедица околности да је његов помоћник заборавио вратити непродане срећке. Наравно, тај је новац додатно финанцијски ојачао велико породично богатство. А и омогућио Станковићу да уложи у изградњу зграде првог Хрватског народног казалишта на углу Господске улице и Трга светог Марка на Горњем граду. Такође, је уложио и у купњу куће на углу Трга бана Јелачића и Илице 2 од породице Јелачић 1833. године, којој је потом доградио други спрат, да би његов син Милан 1880-1881. додао још један, трећи спрат.
Иначе, зграда првог професионалног казалишта у Загребу, била је поприштем бурних политичких и друштвених превирања која су умногоме усмјеравала историјска збивања, између осталога, и сједнице Хрватскога сабора 1848. године. Наиме, Хрватски сабор сазван 1848. године био је први сабор у хрватској историји у који су његови заступници бирани путем избора. Хрватски сталешки сабор преображен је тада у једнодомно представничко тијело, чиме је ударен темељ развоја модерног хрватског парламента.
А све до 1840. године, када се одржала праизведба јуначке игре „Јуран и Софија или Турци код Сиска“ Ивана Кукуљевића Сакцинскога, у изведби новосадскога Домородног театралног друштва, на тој су позорници наступале искључиво њемачке казалишне дружине. Од 1860. када се њемачки језик дефинитивно напушта на позорници, па до 1894. ту је био дом хрватске Драме и Опере с Балетом.
Године 1895., након отварања новог казалишта на тадашњем Свеучилишном тргу, Град је од Владе купио зграду, од миља називану „милом, старом дашчаром“. Срушио ју је готово до темеља, оставивши само вањске зидове. Потом ју је адаптирао за потребе градске управе, чему служи и данас.
А једини син Христофора Станковића Милан (15. 9. 1838 – Загреб, 27. 1. 1896) наставио је водити очева предузећа. Оженио се 1874. године, дозволом патријарха, својом нећакињом Софијом Хац, кћери своје сестре Марије, удане Хац са којом је имао кћер Дору (умрла 9. 10. 1902. у 25. години живота). Милан је активно судjеловао у господарском, културном и политичком животу града. Био је на челу Загребачке штедионице и разних других финанцијских институција, био је и заступник у Хрватском сабору, те у загребачком Градском заступству, а чак четрнаест година (1881-1895) био је и предсједник Православне црквене општине. Важну улогу играо је и у културном животу града – био је тако на челу одбора који се старао о постављању споменика Андрији Качићу Миошићу у Загребу.
Извор: Дијелови текста преузети су из књиге Драган Дамјановић: Саборни храм Преображења Господњег и баштина СПЦО у Загребу, Загреб: СПЦ у Хрватској, Епархија загребачко-љубљанска, Црквена општина Загреб, 2020.
Фото насловна:
Зграда старог казалишта на Маркову тргу у Загребу, преузета из књиге Драган Дамјановић: Саборни храм Преображења Господњег и баштина СПЦО у Загребу, Загреб: СПЦ у Хрватској, Епархија загребачко-љубљанска, Црквена општина Загреб, 2020.
